Letnji SATARAŠ

Home  >>  Laganezze  >>  Letnji SATARAŠ

Letnji SATARAŠ

Sataraš je za mene sinonim za leto, kao i lubenica, prosto bez njega se ne može. Slastan, ukusan i na vrućini i po kiši, a najlepši upravo sada kada su paradajz i paprika najzreliji. Postoje različiti načini pripremanja sataraša, a ja ga najviše volim upravo ovako sa sitno seckanim povrćem i umešanim jajetom na kraju.

Mnogi se neće složiti samnom da se pravi sataraš priprema na ovaj način, on bi trebalo da bude sa nešto krupnije sečenim povrćem, možda sa pečenom paprikom, večom količinom luka i nikako sa jajima u sebi. Ali treba da znate jednu bitnu stvar, ja do pre tri ili četiri godine nisam mogla da zamislim da probam sataraš.

Oduvek se znalo, sataraš se pravio za Pekmeza, a punjene paprike za mene i tako je bilo sve dok meni nešto nije kliknulo i ja sam se nepovratno zaljubila u sataraš i to baš ovakav. Verujem da me onaj “klasičan” ne bi privukao, jer mi nikako nisu primamljivi veći komadi pržene paprike i to bez nečega što bi dalo finiš jelu (a to su upravo jaja).

Kada sam počela sama da ga pripremam počela sam i da seckam povrće sitnije, da kombinuem više vrsta paradajza u sezoni, da se u njemu na kraju gotovo i nerazaznaju sastojci, a da ukus bude slastan (prste da poližeš).

Vrste povrća za sataraš:

Najlepši sataraš pravim od dve vrste paradajza, sočnijeg (baštenskog) i mesnatijeg italijanskog paradajza koji se koristi kod pripreme pelata. Sočniji omogućava da sataraš bude ukuvan u svom soku dok drugi svojom suvljom pulpom (mesom) povećava masu.

Možete koristiti bilo koji, samo obratite pažnju da za najbolji sataraš paradajz bude domaći, baštenski, idealno da je sazreo na suncu, od naših starih sorti jer je pun ukusa za razliku od većine paradajza koji nam se nudi u marketima koji i po 10 dana mogu ne promenjeni da stoje kupljeni sa svojim plastičnim ukusom. Pravi paradajz je “kvarljiva roba”, znači da posle dva-tri dana od branja počinje da se menja, pogotovu na sobnoj temperaturi (preporuka je da se ne drži u frižideru). Ali to je znak da radite sa pravom namirnicom.

Domaći paradajz jabučar, koji je moj favorit za sataraš, karakterišu krupni plodovi pa uvek kupujem par komada i odmah ga potrošim u pripremi salate ili kod kuvanih jela. Moja druga omiljena vrsta je duguljasti “san marzano”, najznačajnija industrijska sorta paradajza koja se uspešno gaji i u našim baštama već duže vreme. On je suvlji, sa više mesa (uopšte nije kiseo) i nekada ga jedem kao jabuku.

Od paprike uvek koristim zelenu, prva je u ponudi, a kako ja cele letnje sezone pripremam sataraš lepši mi je i kolorit. U zavisnosti od svežine paprike, često nemam potrebu za dodatnom vodom iz recepta osim kada je u pitanju paprika koja i nije toliko sočna, koja je oštećena pa je koristim za kuvana jela. Neko pravilo je da u sataraš idu oni paradajz i paprika koji su prezreli za salatu, što bi se reklo “da se ne baci”…

Crnog luka ne stavljam mnogo, razlog su malo probirljiviji ukućani (dobro, u pitanju je Pekmez).

 

 

Za 4 porcije potrebno je:

 

-ulje za prženje

-1 veća glavica crnog luka

-400g sveže (zelene) paprike

-1,2kg paradajza (jabučar i san marzano paradajz)

-soli

-2 jaja

-malo vode (po potrebi)

Priprema: 

Oprati papriku, paradajz i luk pa posebno iseckati na sitne kockice. Pošto je domaći paradajz jabučar sočniji, sačuvajte sok za kasnije krčkanje sataraša. U šerpu sa debljim dnom sipati ulje da prekrije celu površinu (količina ulja zavisi od veličine šerpe), kada se na umerenoj vatri zagreje dodati crni luk i krčkati dok ne porumeni samo pazite da vam se ne uprži previše.

Zatim, dodati sitno seckanu papriku i promešati. Ako vam paprika “popije” ulje sipajte malo vode u šerpu (da se ne zalepi za dno) i nastavite dinstanje dok paprika dobro ne omekša. Ne žurite sa dodavanjem paradajza, mešajte i dolivajte po malo vode sve dok je potrebno.

Kada je paprika skoro gotova pustite da ispari voda u šerpi (ako ste je dodavali) i dodajte paradajz sa sve sokom, nastavite da krčkate na laganoj temperaturi uz povremeno mešanje. Tokom kuvanja u sosu, sataraš će se malo redukovati i postajaće gušći.

Pred kraj posoliti i umešati jedno po jedno jaje (možete i umućena, ja više volim da razbijem celo direktno u šerpu pa da umešam). Skloniti sa vatre, malo prohladiti i služiti kao prilog mesu ili samostalno jelo uz hleb i sir, kako ga inače mi jedemo.

Napomena:

Ceo proces prženja i krčkanja sataraša traje oko sat vremena na srednjoj vatri. Jaja se dodaju minut ili dva pred kraj, bitno je brzo umešati jaje da se sjedini sa povrćem da ne ostanu vidljivi tragovi već onako da gotovo neprimetno poveže celu masu.

Iako bi ova količina trebala da bude dovoljna za četvoro, dvoje gladnih je bez problema mogu savladati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *