FOOD CARDS from SLOVENIA 2.dan – Piknik u Ptuju, Kodila, Lušt, Diana hotel, Passero

Home  >>  Hrana na točkovima!  >>  FOOD CARDS from SLOVENIA 2.dan – Piknik u Ptuju, Kodila, Lušt, Diana hotel, Passero

FOOD CARDS from SLOVENIA 2.dan – Piknik u Ptuju, Kodila, Lušt, Diana hotel, Passero

Drugi dan mog putovanja u Sloveniju započeo je piknikom, koji je za nas blogere i medije, organizovala Perutnina Ptuj u saradnji sa Weber Grill i Pullus vinima. Dan se zatim nastavio u obilasku kuće Prekmurskih proizvoda, kući šunke Kodila, farmi paradajza Lušt, čuvenom bograču u hotelu Diana i najslađe za kraj, čokolaterijia Passero. Vau, dan je bio dug, a biće i ovaj tekst 🙂 …

Tog jutra, iz Moravskih Toplica, zaputili smo se u Ptuj u Dominikanski manastir iz 13.veka, raskošnog baroknog izgleda u kome je priređen piknik.

Stani, stani, čekaj! Piknik u manastiru?

Da, manastir je pretvoren u kongresni centar i ima divnu koncertnu halu, a u njegovom dvorištu, sa pogledom na reku Dravu, uživali smo u specijalitetima koje je za nas pripremao chef Dejan Mastnak iz restorana Tri Lučke sa svojim timom. I mi smo malo pomagali, u početku podeljeni u timove ali ubrzo smo svi zavirili u svako jelo i zajedničkim snagama uspešno pripremili krumpantoč-rosti od krompira, mariniranu piletinu u teksas stilu sa majonezom od luka, grin cajg-grilovano povrće i čizkejk sve to na Weber-ovim grilovima.

Na ulazu smo dočekani penušavim vinom, a onda se kratkim obilaskom upoznali sa ovim divnim i nestvarnim mestom.

Zatim su nam se predstavili naši prijatelji iz Perutnine Ptuj i Weber Grill-a i uputili nas u njihove proizvode koje smo i isprobali. Savršeno pile spremljeno na savršenom roštilju, kakav spoj…

Chef Dejan Mastnak nam je objasnio kako da na najbolji način iskoristimo potencijale peke na žaru, odnosno roštilja. Koliko dugo da pečemo meso, koliko da ga mariniramo, kako da ono dobije aromu dima i još mnogo dobrih saveta.

Za to vreme, dok se hrana polako pripremala, družili smo se i osvežavali uz ukusna vina, gemištek špricer, limunadu…

Nisam propustila i drugi dan uživanja u Kocbek bundevinim uljima koji svakom jelu daju savršenu notu. Ja bih sve prelivala ovim uljem koliko je dobro, sada već smišljam recepte u kojima ću ga koristiti.

Pored sve ove hrane, koja se spremala na roštilju, naši domaćini su za nas pripremili još savršenog grilovanog mesa, povrća, salata… i učinili da ovo bude najbolji piknik na kome smo bili.

Dezert je došao na kraju u obliku pečenog čizkejk-a sa sladoledom od vanile i jagodama u rumu, idealan slatkiš posle toliko mesa.

Dobro raspoloženi pozdravili smo se i krenuli ka sledećoj stanici u obilasku Prekmurja.

 

 

 

Hranilnica Prekmurski dobrot – Kuća Prekmurskih proizvoda

Kuća Prekmurskih proizvoda je mesto na kome se nalaze lokalni proizvodi te regije, sve od bundevinog semena, vina, ulja, čokolade, domaći sokovi, začini… Nešto kao zadruga koja obuhvata sve karakteristike Prekmurja u kojoj gosti i turisti mogu probati i kupiti proizvode.

Pošto smo se okrepili i snadbeli potrebnim stvarima (da, uljem od bundeve uglavnom 🙂 ), krenuli smo dalje u Kuću šunke Kodilu. Ništa nije moglo da nas pripremi na ono što nas je tamo sačekalo. 😉

 

 

Šunkarna Kodila

Kodila je sinonim za suvo meso u Prekmurju, da sam mogla ceo dan da provedem u ovom gastro raju bilo bi mi malo. Evo, kao neko ko ne voli mnogo meso priznajem da sam ostala bez teksta.

Kodila je porodični posao sa dugom tradicijom, sirovo ili sveže meso ali i drugi proizvodi ove regije mogu se naći u njihovoj radnji, ali i probati u njihovom restoranu.

Naš domaćin Janez Kodila bio je i više nego ljubazan da nas provede kroz proizvodni proces i objasni tehnike sušenja mesa koje se zasniivaju na starim, prirodnim principima koji jedini daju vrhunski kvalitet.

Za dobru sušenu šunku važi pravilo da se svinja gaji godinu dana i da se isto tako godinu dana suši meso. Imali smo priliku da vidimo kako izgleda sušenje buta mangulice i lokalne autohtone sorte krškopoljskih prasića.

Zatim je usledilo isprobavanje mesnih proizvoda, pršute, šunke, paštete, čvaraka koje za goste priprema mladi chef Daniel u njihovom restoranu.

U prelepom ambijentu gostili smo se skoro bez reči, potpuno se prepustivši uživanju. Ubrzo je došlo vreme da krenemo na sledeće mesto i gotovo tužni pozdravili smo se sa domaćinima i pršutom 🙂

 

 

LUŠT

Lušt je bio jedna od onih stanica čijoj sam se poseti posebno radovala. Prvo zbog toga što nikada nisam bila na takvoj farmi paradajza, a zatim i zbog načina kako oni gaje svoj proizvod.

Zatvoren krug proizvodnje paradajza na prirodan način sa mnogo sunca, vode, oprašivanja uz pomoć pčela i izuzetno strogih sanitarnih uslova daje savršeno sočne i slatke plodove koji svoj put dalje nastavljaju do najboljih restorana i hotela Slovenije. Dakle, njihov paradajz je najboljeg kvaliteta i trude se da ga uglavnom plasiraju na domaće tržište.

Pošto smo obišli baštu i saznali mnogo toga o njihovom radu došao je red i da probamo paradajz i to direktno sa grane. Prosto mi je bilo žao da bilo šta kvarim u tom carstvu boja ali što se mora nije teško. Ukus je izuzetan, svež, kao trešnju da sam pojela 🙂

Zanimalo me je šta znači reč lušt, nisam dobila baš precizan prevod ali to bi bilo kao da imate jaku želju nešto da pojedete, da imate zazubice… Da žudite za nečim! Takav je luštov paradajz.

 

 

Hotel Diana – Prekmurski BOGRAČ

Taman kada smo pomislili da ne možemo više jesti naši domaćini su nas iznenadili sledećom stanicom na putu Prekmurskih ukusa. U hotelu Diana probali smo (a i pojeli) tradicionalni BOGRAČ, nalik gulašu sa tri vrste mesa – govedina, svinjetina i divljač. Ja nisam pogodila o kojoj vrsti je reč, bio je to jelen.

Tih dana u Murskoj Soboti održavalo se takmičenje u spremanju najboljeg bograča, verujem da pred takmičarima nije bio lak zadatak. Komleksan, tradicionalni specijalitet koji sigurno zahteva umeće pripreme.

Izuzetno mekano meso dugo krčkano sa povrćem u kotliću okrepilo nas je da nastavimo dalje.

 

Posestvo PASSERO

Prosto je neverovatno da ovaj dan još uvek traje, ne brinite napravili smo mesta za dezert! Za kraj nešto najslađe, posetili smo čokolateriju Passero, degustirali njihove čokolade i praline ali i naučili nešto o pravilnom tempiranju čokolade.

Sama čokolada je nestvarno sjajna, punog ukusa i mlečna i bela i crna. A arome koje se prepliću sa čokoladom su čisto savršenstvo, od naizgled nespojivih kombinacija do stare dobre klasike.

Tomaž i Jasmina, naši domaćini napravili su savršen kutak u kome proizvode pravu ljubav. Jer čokolada jeste ljubav, a njihova priča baš tako i započinje. On je njoj na sastanku poklonio čokoladnu pralinu i tako je krenula priča sa Passerom.

Oduševio me ukus praline sa bundevom, čokolada sa kafom i heljdom, lešnik i vanila…

Ovaj uzbudljiv dan završila sam pralinom od mlečne čokolade sa čvarcima (kažem vam, nestvaran spoj odličnog ukusa), i zadovoljna otišla u hotel. Naredni dan je mnogo obećavao i bio čak duži nego ovaj, da sam tada to znala verovatno bih pokušala više da se odmorim 😉

…nastaviće se!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *