FOOD CARDS from SLOVENIA 3.dan – Hotel Maribor, Hiša stare trte, restoran SEDAM, Food Tour Ljubljana

Home  >>  Hrana na točkovima!  >>  FOOD CARDS from SLOVENIA 3.dan – Hotel Maribor, Hiša stare trte, restoran SEDAM, Food Tour Ljubljana

FOOD CARDS from SLOVENIA 3.dan – Hotel Maribor, Hiša stare trte, restoran SEDAM, Food Tour Ljubljana

Trećeg dana našeg boravka u Sloveniji uživali smo u obilasku Maribora ali i njegovim najboljim ukusima. Gostilna Maribor, muzej, Kuća najstarije vinove loze na svetu, restoran 7 i Viša škola za ugostiteljstvo i turizam bili su naše stanice u upoznavanju grada. Ali to nije sve, uveče nas je čekalo iznenađenje u Ljubljani…

Tog jutra odjavili smo se iz hotela Ajda i krenuli iz Moravskih Toplica ka Mariboru, gde smo proveli veći deo dana. Prvi su nam dobrodošlicu poželeli domaćini iz hotela Maribor, naravno uz brinjevec – slovensku rakiju.

Treći dan, ove gastro ture, bio je zalivan sa mnogo rakija i vina ali i piva, ne brinite jelo se dobro!

Gostilna Maribor je jako lepo mesto, detalji enterijera su očaravajući. Udobno smo se smestili i ubrzo je za sto stigla topla krem čorba od špargle (bila je i goveđa supa), svima je prijalo da pojedemo nešto na kašiku.

Naravno, ništa bez Puklavec belih vina koja su nas pratila kroz Sloveniju. Nisam ni znala da mi toliko prijaju slatka vina, ali kako i ne bi kada su savršeno uparena uz hranu.

Posle okrepljujuće čorbice imali smo priliku da probamo specijalitet žemljicu-zemičku sa govedinom (ili svinjetinom i vege varijantu) koju je pred nama pripremao chef Gregor Jager. Dosta sveže salate i senf od celog zrna slačice dodatno su začinili ovaj izdašni sendvič.

A onda dezert! Drobljenac (nisam baš sigurna da li se tako zove) sa prelivima od voća, vanile i krema. Najsličnije testu za palačinke, ali izdrobljeno poput mrvica da lakše upije sos. Jako slatko, ali jako i ukusno.

Tako dobro nahranjeni krenuli smo dalje sa obilaskom grada. Zajedno sa vodičem, prošetali smo glavnim ulicama, slušali priče o njima, posetili katedralu i muzej. Obilazak smo završili nešto ranije, zbog kiše koja je počela da pada, pa smo odmah otišli na sledeće mesto, hišu stare trte – najstarije vinove loze na svetu.

Najstarija vinova loza na svetu još uvek rađa, i zanimljivo je da je u pitanju sorta crnog grožđa iako je Slovenija poznata uglavnom po belim vinima. Naravno, količina vina koje se svake godine dobije od nje je mala pa se ono ne nalazi u slobodnoj prodaji već se poklanja u specijalnim prilikama (državnicima, diplomatama, papi…)

Tu smo imali prilike da degustiramo nekoliko vrsta vina: suvi beli rizling idealan za leto, slatki muskat sa aromom ananasa, aromatično belo, slatko vino izuzetno pitko koje se čuva u hrastovom buretu…

Bilo je uživanje probati i izabrati svog favorita, meni je poslednje bilo najlepše – tipično žensko piće.

 

Restavracija Sedem – Restoran Sedam

Visoka škola za ugostiteljstvo i turizam Maribor

Maribor je za nas na kraju sačuvao pravi biser i omogućio nam da se upoznamo sa restoranom Sedam koji pripada Višoj školi za ugostiteljstvo i turizam i koji je otvoren za javnost. U njemu rade samo studenti pod nadzorom mentora, i menadžer i chef restorana imaju tek 24 godine. Vau!

Dočekali su nas veoma prijatno i profesionalno, uz penušavac i trešnje obišli smo prostorije škole sa kabinetima (za masažu, saunu, hotelsku sobu…) u kojima rade i uče polaznici kojima je praksa osnova školovanja.

Potom smo upoznali i chefa, Sebastijan Plevčak je za nas u učionici opremljenoj kuhinjom, sa ekranima, na kojima smo mogli izbliza sve videti napravio transformaciju šam rolne. Ako vam kažem da je lisnato testo bilo unutra, a šam spolja da li bi mi verovali? Genijalan dezert čiji je ukus bio obogaćen bademima i limetom. Lagano, osvežavajuće…

Posle šam rolne otišli smo u kabinet za vina. U njemu se uči o vrstama, aromama, boji i mirisima… Nestvarna učionica u kojoj su nam predstavili tri vrste vina koja su uparena uz sireve.

Za početak brut suvi penušavac, zatim sauvignon blanc sa svežinom trave i kupine i za kraj traminec muškat sa aromom meda i ruže. Naravno najbolja selekcija Puklavec vinarije.

Imali smo i čast da upoznamo direktorku škole, gospođu Helenu Cvikl koja je sa nama popričala o vođenju ovako velikog sistema, ali i o planovima za proširenje. Vođena principima čuvenog Cordon Bleu koledža, smatra da stundenti treba da započnu svoje školovanje na najnižem spratu i da se svojim zaslugama iz godine u godinu penju na gore. Poslednji sprat škole rezervisan je za odbranu diplomskih radova.

Oduševila me je i njena ideja da ukoro otvore hotel u kome će, isto kao u restoranu, raditi isključivo studenti.

Očarani svim onim što je Maribor za nas pripremio, pozdravili smo se i krenuli ka Ljubljani.

 

Ljubljana – Food Tour iznenađenja

Po dolasku u Ljubljanu smestili smo se u hotel Park, koji se nalazi u samom gradskom jezgru. Imali smo vremena samo da ostavimo stvari i pojurimo u novu avanturu.

Naš vodič za to veče nam nije puno otkrivao u početku, već nas je poveo u četvorosatni obilazak grada. Pored zanimljivih istorijskih priča vezanih za Ljubljanu imali smo i pet stanica na kojima smo probali lokalne specijalitete.

Prva od njih bila je Klobasarna gde smo u dahu pojeli čuvenu kranjsku kobasicu sa renom i senfom i sve to zalili cviček vinom. Oraspoloženi uputili smo se ka Vodnikovom Hramu gde nas je sačekao goveđi jezik sa pečenom jabukom i sosom od rena (uf, stvarno delikates!), koji smo pojeli uz belo vino. Kada smo došli u Drugu Violinu nije nam baš bilo do mesa, za sto je ubrzo stigao restovani krompir sa čašom Union piva. Nekako smo se izborili sa tolikom hranom i krenuli dalje…

Kako je tada bio 25.maj Ljubljana je to veče slavila Dan mladosti, prošli smo pored dosta “Titovih pionira” koji su bili okupljeni na koncertima u centru. Grad je bio pun i jedino mi je bilo žao što nismo uspeli da stignemo na Odprtnu Kuhnu (Otvorenu Kuhinju) koja se organizuje svakog petka i gde restorani na štandovima prodaju svoju hranu. Dok smo mi prošli trgom već je bilo zatvoreno.

Polako smo stigli na četvrto mesto našeg obilaska Ljubljane u restoran Maksim na pohovani pileći batak, iako je prošlo 23h ovo veče još nije bilo gotovo. Za kraj smo se popeli na Nebotičnik na 12.sprat, naravno išli smo liftom iako do vrha postoji divno drveno stepenište i na terasi sa pogledom na grad pojeli poticu (sličnu štrudli) sa orasima i likerom od orasa.

Prošla je ponoć kada smo se vratili u hotel prilično umorni ali pod utiskom, i punih stomaka ubrzo smo zaspali. Znali smo da Ljubljana krije još jedan gastronomski dragulj koji nam je ostavljen za poslednji dan…

…o, da nastaviće se 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *