Domaća PROJA – sa belim kukuruznim brašnom

Home  >>  Hleb&Co.  >>  Domaća PROJA – sa belim kukuruznim brašnom

Domaća PROJA – sa belim kukuruznim brašnom

Starinska proja, kakvu su pripremale naše bake pravila se isključivo od belog projinog (kukuruznog) brašna mlevenog na vodenici. Ponegde je bila i jedini oblik hleba koji se iznosio na sto, pa se odatle i dan danas zadržala tradicija u nekim od krajeva Srbije da se kao Božićna česnica pravi proja.

Za slavsku trpezu pripremam proju, i uvek je radije biram od svih drugih hlebova. Belo projino brašno uglavnom kupujem na pijaci i gotovo uvek znam iz kojeg je kraja, odnosno iz kog mlina. Danas ih nema puno, i retko ko hoće da proizvodi brašno u malim količinama. Ako imate priliku da nabavite baš ovo, domaće uzmite veću količinu i čuvajte u zamrzivaču. Za proju i kačamak uvek treba da se ima 🙂

Starinska proja nije sadržala nikakve dodatke poput sira, spanaća, ulja ili jogurta kako se danas pripremaju projare, projarice ili mafini sa kukuruznim brašnom. Ovi dodaci omogućuju da bude mekša, sočnija i time idealna za samostalni obrok, starinska proja je suva, tvrda sa debljom koricom i obično se jede vruća uz kiseli kupus ili sarmu.

Postoji velika zabuna u ovim izrazima, pa neretko kada vas neko ponudi projom zapravo misli na projaru, njenu fensi mlađu rođaku. Volim ja sve njene oblike, ali PROJA je jedno PROJARA je nešto sasvim drugo, i to je u redu.

Proju je najlepše jesti odmah po pečenju, odlomiti parče hrskave zapečene korice sa troškavom vrućom sredinom koja se još puši pa na nju namazati na primer mladi kajmak ili sir… ali postoji još jedan, meni veoma drag, način na koji možete utrošiti ohlađenu proju ili proju preostalu od prethodnog dana.

Izmrvite rukama sitno proju u činiju pa prelite vrućim mlekom, ostavite da upije i mleko da se ohladi pa uživajte. Iako pripadam generaciji koja je više jela keks i mleko za večeru, proja i mleko su mi priznajem draža kombinacija. Kako okrenete savršena je, ko nije do sada probao velika preporuka!

Recept koji vam sada donosim za proju, pretrpeo je samo male izmene od onog načina na koji ga je spremala moja baba (verovatnije prababa). Dakle, da bi proja bila jestiva i dan nakon što se pekla, a da to ne naruži njenu strukturu, u projino brašno dodajem malo i pšeničnog u razmeri 3:1, u testo stavljam svinjsku mast i nikada je ne solim. Da, proja se NE SOLI ali ukusom ispada savršeno.

Potrebno je:

-kašičica svežeg kvasca

-360g belog projinog brašna (3 šolje)

-120g pšeničnog brašna (1 šolja)

-1 kašika svinjske masti

-400ml vruće vode

Namastiti sa malo sv.masti okrugli pleh ili tepsiju za pečenje, u posudi razmutiti kvasac sa malo vode i pustiti da se aktivira. Zatim dodati prosejano pšenično i projino brašno i izmešati.

U masu staviti i kašiku svinjske masti pa zakuvati sa vrućom vodom, da se mast rastvori i testo poveže. Izliti u tepsiju, po vrhu zagladiti i zaseći nožem na kocke.

Ostaviti da odstoji dok se ne zagreje rerna na 220°C i peći oko 40-ak minuta ili dok ne dobije zlatnu boju po vrhu. Služiti vruću tako što je samo izlomite po naznačenim kockama, proja se ne seče.

*Jelek sa slike pripadao je mojoj prabaki, nosio se u svečanim prilikama i poreklom je iz Rudničko-takovskog kraja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *