La BOQUERIA – Gastro raj u srcu Barselone

Home  >>  Hrana na točkovima!  >>  La BOQUERIA – Gastro raj u srcu Barselone

La BOQUERIA – Gastro raj u srcu Barselone

Negde na polovini La Ramble (najpoznatije ulice u Barseloni) krije se gastronomski centar i jedan od najvećih evropskih marketa, po mom neskromnom mišljenju i najlepši. Zvaničnog imena Mercat de Sant Josep de la Boqueria ali svima poznat jednostavno kao Boqueria (Bokerija), je živopisna pijaca prepuna svežeg voća i povrća iz celog sveta, ribe, mesa, morskih plodova, slatkiša, restorana i tapas barova. Poseta ovom mestu je nešto posle čega vam se utisci sležu dugo, ukusi pamte, a želja za ponovnom posetom raste.

Kao i prethodne godine,septembar je bio rezervisan za posetu Barseloni i uživanju u svim onim poznatim ali i novim mestima koje ovaj prelepi katalonski grad nudi. Koliko god puta bila tamo, svaku posetu doživljavam na drugačiji način, vidim nešto novo, ili staro iz drugog ugla i svaki put se iznova oduševim.

Ali, postoji to jedno mesto koje smatram najlepšim od svih, koje me puni energijom, inspiracijom i živopisnom lepotom, a to je pijaca BOQUERIJA smeštena u srcu La Rambla ulice – najpoznatije svim turistima kao MUST SEE!

Datira još od 13-og veka, dobro pozicionirana u blizini luke pa samim ti bogato snadbevena, prešla je dug put od lokalne do globalne atrakcije i to sa razlogom. Jedna je od najlepših i najpoznatijih svetskih marketa sa izobiljem svežih morskih plodova, mesa, voća, povrća, začina, ali i restorana sa odličnom hranom.

Ako vam reč pijaca i dalje zvuči previše obično i nije vam jasan ceo ovaj hvalospev o ovom mestu, dozvolite da se ispravim… Pijaca ili market Boqueria je ceo jedan koncept koji slavi hranu i njenu pripremu od onog izvornog oblika pa do “fine dinning” restorana ozbiljnog renomea. Čak je i začetniku molekularne gastronomije čuvenom Feranu Adriji ovo omiljeni market, i kada se takav užurban i koloritan šmek izmiksa u jednom mestu, dobijate gastro avanturu vrednu posete.

E baš takva mesta tražim da doživim kada putujem, jer kako bolje upoznati jedan narod, njihove navike i mentalitet nego na pijaci. Ono što je za katalonce karakteristično je da nisu ranoranioci, rade kvalitetno ali onoliko koliko smatraju da treba, poštuju odmor i vreme za porodicu.

Zato me sada i ne čudi da Boqueria koja je trenutno jedna od najposećenijih turističkih tačaka Barselone ne radi nedeljom, nešto što je takva atrakcija koja donosi veliki novac ne radi nedeljom?! Pa zamislite samo da mi imamo takvo mesto, verujem da bi uveli i treću smenu ako treba 🙂 .

Šalu na stranu, mislim da nikada do sada koliko sam već puta bila ovde nije bila tolika gužva i da treba da čuvaju svoje nasleđe od masovnog turizma. Slobodna stolica u restoranu gotovo da nije mogla da se nađe, tezge su bile prepune ljudi pa savetujem da je najbolje otići pre podne, možda odmah po otvaranju da se nesmetano obiđe ceo kompleks, vidi i proba što više.

Sama pijaca koncipirana je tako da su tezge krcate sa veoma lepo izloženom robom, bilo sa svežom ili pripremljenom hranom, prodavci izuzetno ljubazni i ni malo napadni, restorani otvorenog tipa sa barskim stolicama i šankovima užurbano i živahno izbacuju prelepo aranžirane tanjire sa specijalitetima.

U svom tom metežu iznenađujuće je prijatno ručati, nekako pozitivno vrcavo iskustvo kupovine i predaha uz slasno spremljenu hranu.

Lepo je bilo videti da, iako je ovo bio lokalni market koji svaki dan doživljava invaziju turista, postoje još ljudi koji dolaze kod svojih mesara da im odrežu i spakuju najbolji komad mesa ili očiste ribu (ne znam da li bih mogla isto tako da živim u blizini Boquerie i da se svaki dan guram sa posetiocima). Slika bake koja svoju unuku drži za ruku dok biraju namirnice za ručak, mi je u svoj toj gužvi bila izuzetno simpatična.

Čak i zaposleni na pijaci su uglavnom članovi porodica koja generacijama drže svoja prodajna mesta sa robom i jako su poštovani od strane svojih stalnih kupaca. Dakle sve vezano za ovo mesto ima dušu, nije otišlo previše u komercijalu i uspešno odoleva da postane samo još jedna mašina za izvlačenje para turistima.

Pokušala sam unapred da isplaniram tok posete pijaci i njenim okolnim restoranima, na papir stavila sve zanimljive tačke i želje šta probati, ali gužva i loše procenjeno vreme zadržavanja je izmenilo zamišljenu rutu pa sam se samo prepustila trenutnoj situaciju i lutajući provela skoro dva sata upijajući šarene vibracije Boquerije koje se prostiru na oko 2800 kvadratnih metara sa preko 250 razičitih “tezgi”.

Preporuka bez čega jedan gastro ljubitelj ne bi trebao da se vrati iz Španije je svakako flaša dobrog maslinovog ulja. Evo zanimljive činjenice: Da li ste znali da 44% svetske proizvodnje maslinovog ulja potiče baš iz ove zemlje? Kažu da je ovde poznata stvar da se jedan deo maslinovog ulja proizvedenog u Španiji prepakuje i flašira sa etiketama Italije ili Grčke i tako plasira na tržišta drugih zemalja pa čak i Srbije.

Bez brige, odličnog je kvaliteta samo ne dobija uvek svoje zasluge. Dosta je jeftinije nego kod nas ali razumljivo jer je njihov najveći proizvod, dakle ko planira posetu neka ostavi mesta u koferima za par boca, a ona sa Boquerie su fantastično ukombinovana sa raznim začinima, limunovom koricom, belim lukom, cimetom, vanilom… baš kako to preporučuje šef Feran Adrija.

Sledeća bitna stavka na prepoznatljivoj španskoj gastro sceni su čuvene sušene šunke ili JAMON kako ih nazivaju. Španci su majstori da osuše meso, i to na vazduhu, uglavnom su najpopularniji butovi od iberijske i pata negra sorte crnih svinja iz slobodnog uzgoja hranjene isključivo žirevima i travama.

Takvo meso je slatkasto, orašaste arome i najvažnije ne previše slano. Za nekog ko je navikao na sistem usoljavanja i dimljenja mesa, kako se kod nas suše pršute i šunke ova metoda je blaža ali sa razvijenijom aromom samog mesa.

Moja topla preporuka je da ih probate, naravno ne morate kupiti ceo but već ih lepo grickajte kao tapase u malim porcijama koje se prodaju po celoj pijaci, tako možete okusiti različite vrste šunki, čorizo kobasica ili drugih delikatesa u kombinaciji sa sirevima.

Za mene kontinentalku, nezamislivo je da se izmišljam u centru Šumadije sa morskim plodovima i egzotičnom hranom, to ostavljam moru i sredini u kojoj je ona zastupljena i samim tim najsvežijeg kvaliteta.

Zato sam iskoristila priliku da na Boqueriji probam ostrige koje su ovde pravi delikates, naravno probala sam ih prvi put sa malom bojazni kako će mi sirova, morska hrana uticati na stomak. Ali srećom da je moj fearless stav o hrani presudio pa sada mogu da razumem svo to hedonističko ludilo konzumiranja ostriga.

E pa da počnemo od početka, na pijaci postoji više mesta gde možete probati ostrige (naravno da postoji razlika u vrsti, poreklu, veličini i ceni) kako u restiranima uparene uz vina ili onako sa nogu dok ih pred vama vade iz leda i otvaraju.

Ja sam izabrala ovu drugu opciju, s obzirom na to da ih prvi put probam pa nisam bila sigurna da će mi se svideti. Naručila sam jednu ostrigu, pokazavši prstom na nešto što mi se učinilo kao najmanja školjka i gledala kako se specijalnim nožem otvara predamnom i na tanjiriću služi uz krišku limuna.

Bila je veoma bistra, gotovo prozirna što je pokazatelj da je sveža. Prvo sam, malim drvenim štapićem odvojila meso na mestu gde je prikačeno za školjku pa prelila limunom i na tri, četiri sad celu izručila u usta. Naravno da sam htela da okusim ukus i strukturu mesa pa sam je žvakala, nije mi jasno zašto je pojedini ljudi samo progutaju. I da, bilo je vredno probanja, to meso nije slično ni jednom drugom iz morskih plodova koje sam do sada imala priliku da probam. Jako je mekano, kremasto sa ukusom svežine mora i limuna. I znate šta, preživela sam 🙂

Kako je vreme odmicalo, bilo je dobro da se negde sedne i konkretno naruči ručak. Već je dobro zagužvalo na pijaci pa sam se izvukla u okolne uličice prepune restorana ozbiljno naoštrena za čuvenu paelju (paella).

Izabrala sam MIXTA verziju sa svinjskim mesom i morskim plodovima (račićima i školjkama) sa sočnim pirinčem arome šafrana. To je definitivno najbolji obrok koji je obeležio ovu posetu Španiji, to se mora probati jer rečima ne umem da opišem ovu nespojivu kombinaciju sastojaka, naravno zalivenu sangrijom od crnog vina.

Prošle godine sam već objavila jednu uopštenu priču o Barseloni (pročitajte na ovom linku), i kao jednu od usputnih stanica pomenula Boqueriju, ali kako me ovo iskustvo sve više oduševljava red je bio i da dobije članak samo za sebe.

Pošto svaka moja poseta pijaci iz godine u godinu biva drugačija i svaki put saznam i probam nešto novo, verujem da me čeka još neispisanih poglavlja sa ovog rajskog mesta!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *