SNICKERDOODLE keksi

Home  >>  Slatko ćoše  >>  SNICKERDOODLE keksi

SNICKERDOODLE keksi

Snickerdoodle keksi ili cookies su veoma poznata poslastica sa zapada. Iako neki tvrde da su poreklom iz Evrope, današnje verzije ove hrskave zanimacije su iz daleke Amerike. To ne čudi zbog toga što su Amerikanci ludi za domaćim keksima ovog tipa. Mi smo više u francuskom stilu, kako ja to volim da kažem, sa nešto kremastijim i složenijim slatkišima. Ali, nije da ih ne volimo, taman posla.

Ponekad nije na odmet imati ovako lepu stvar spremnu za neke iznenadne goste, kao što se to desilo meni danas. Čim su izašli iz rerne meni je neko zakucao na vrata. Slučajnost? Ne bih rekla… Opojan miris puterastih keksića i cimeta zadržao se ceo dan u kući.

 

Sa ovakvim sastojcima, pomislila sam ne može da ima greške, ali čim se neka stvar pokaže kao veoma popularna odmah su tu teorije: najbolji keksi ikada, ne tražite više ovo je jedini recept koji vam treba… i slične navlakuše za nešto što po meni nema mnogo odstupanja u krajnjem rezultatu.

Mislim da možete da izaberete između dve verzije klasičnih snickerdoodle keksića, hrskavi koji se otapaju u ustima i hrskavi sa žvaćkastom sredinom. I jedni i drugi su odlični, stvar je u tome šta se više vama sviđa.

Posle obimne pretrage po internetu primetila sam da se zapadnjaci kunu u jedan veoma bitan i karakterističan sastojak za snickerdoodle, a to je cream of tartar ili što bi se kod nas reklo prašak za pecivo ali sa još po kojim dodacima. Pomislih da će vidno na kvalitet uticati to što mi nedostaje taj sastojak ali naprotiv, rezultat je sjajan sa kombinacijom sode bikarbone i našeg dobrog, starog praška za pecivo.

Potrebno je:

-250g putera

-200g šećera

-150g smeđeg šećera

-2 jaja

-1/2 kašičice soli

-1 kašičica sode bikarbone

-1/2 kašičice praška za pecivo

-400g brašna

-aroma vanile

Za posipanje:

-1 kašika cimeta u prahu

-4 kašike kristal šećera

 

*Puter i jaja je potrebno da budu sobne temperature pre pripreme. Puter je idealno da bude baš mekan.

 

Umutite puter mikserom u glatku masu, a zatim dodajte beli i smeđi šećer, mutite dok se lepo ne ujednači. Dodati ekstrat vanile i jaja, jedno po jedno i sve zajedno dobro izmutite. U posebnoj posudi sastaviti brašno, prašak za pecivo, so i sodu bikarbonu. Dodavati po malo mešavine brašna dok sve ne potrošite i dobijete lepo, glatko testo.

Posudu u kojoj ste mutili prekrijte folijom i stavite u frižider na pola sata. Zatim uključite rernu na 180°C i pomoću kašičice pravite male kuglice. Ja ništa ne prepuštam slučaju i uvek merim sve u gram kada pravim pojedinačne kolače zato na digitalnoj vagici izmerim po 20g za svaku kuglicu (od ove mase dobijem oko 55 kuglica). Ali vi možete praviti i manje.

U jednu činijicu sastavim kristal šećer i cimet i uvaljam svaku kuglicu pojedinačno. Na velikom plehu sa papirom za pečenje poređam kuglice i malo ih odozgo pritegnem kašikom. Mislim da se zbog toga lepo slegnu i ne ispucaju. Razmak treba da bude 5-6cm između svake da se ne bi sastavile. Ubacim pleh u zagrejanu rernu na nekih 10-12 minuta. Pečene kekse treba ostaviti sa se ohlade na plehu da bi mogli da ih premestite na tanjir, a da se ne raspadnu. Kada se ohlade postaće hrskave i tvrde.

U početku me je zabrinula velika količina šećera, ali priznajem ovakvo zadovoljstvo traži svaki gram. Pekmeza mnogo podsećaju na medenjake, verovatno zbog cimeta dok su, što se tiče slatkoće, baš po meri Zeca i toga kakve on slatkiše obožava. Ako i vi imate ovakvog sladokusca u blizini ovaj recept je baš za njega.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!