FOOD CARDS from SLOVENIA 4.dan – Restoran JB Ljubljana

Home  >>  Hrana na točkovima!  >>  FOOD CARDS from SLOVENIA 4.dan – Restoran JB Ljubljana

FOOD CARDS from SLOVENIA 4.dan – Restoran JB Ljubljana

Poslednji dan Food Cards from Slovenia bio je rezervisan za posetu restoranu JB Janeza Bratovža u Ljubljani, a o kakvom mestu je reč dovoljno je spomenuti da je proglašen za jedan od sto najboljih restorana na svetu po S.Pellegrino izboru. Bila je velika čast provesti nekoliko magičnih sati u zatvorenom restoranu dok su nam se pred očima pripremala perfektna jela od strane Tomaža Bratovža.

Naša poslednja stanica u otkrivanju ukusa Slovenije bila je restoran JB, nije ni čudo što je po planu ostavljena za poslednji dan našeg boravka jer za ono što smo tamo doživeli i probali trebalo je posvetiti vreme. Sada, posle nekoliko dana od povratka kući, kada su se utisci slegli vidim koliku smo privilegiju imali moje kolege blogeri i novinari i ja da budemo njihovi gosti.

Taj dan je za nas, svojih sedam specijaliteta, pripremao sin Janeza Bratovža, Tomaž (25) uz pomoć fantastičnog i strpljivog Rok Kralja, a mi… mi smo samo smetali u kuhinji i oduševljeno jeli sve što su stavili pred nas.

Sa Tomažom smo se prvo našli na pijaci, on je odabrao najsvežije namirnice koje je potom za nas pripremao u kuhinji. Obišli smo i mesaru i prelepu riblju pijacu gde njegov otac svakog dana odlazi u potrazi za najboljim za svoj restoran.

Od pijace smo prošetali do restorana, usput pitajući Tomaža bezbroj pitanja o samom restoranu, meniju, slovenskoj kuhinji ali i o tome šta on voli da jede.

Čim smo ušli u restoran shvatili smo da je on zatvoren za goste i da će se narednih par sati Tomaž posvetiti samo nama. Dok smo mi oduševljeno razgledali i slikali okolo, prvo jelo je već počelo da se priprema i dobija svoj oblik na tanjiru.

Sirloin kocke sa sosom, kavijarom, maslinovim uljem i majonezom od senfa. Toliko mekano da nisam imala utisak da jedem meso, taman da nam probudi apetit za ono što sledi…

A zatim tuna, kratko termički obrađena uz alge, đumbir, luk, tempuru i krastavčiće. Zapravo, to je bila prva riba koju sam probala za ova četiri dana takođe izuzetno mekano i sočno meso.

Treće jelo su bili škampi, kratko pripremljeni na puteru uz krem od badema sa penom od limunove trave. Neobično za mene ali nekako je odlično leglo posle tune.

Četvrto jelo me baš oduševilo, u pitanju je zaštitni znak restorana domaći ravioli punjeni kotidž sirom i pistaćima u mlečnom sosu sa guščijom džigericom na vrhu. Uffff, koliko je tu ukusa bilo… u trenutku sam pomislila to je to, ne može bolje od ovoga.

A onda je usledio pravi spektakl, Tomaž je na tanjir spustio živo žumance, dodao mu krem od paškanata i luštraka (slično peršunu) pa zalio sa vrućim prženim čvarcima u masti koja je u sekundi savršeno ispržila žumance.

Slatko smo ga pojeli uz komad hleba, ukus me je vratio u detinjstvo i opet sam pomislila to je najbolje jelo dana.

Došao je red i na glavno jelo, prvi put sam imala prilike da probam goveđe obraze u demi-glace sosu sa domaćim štruklama, džemom od kajsija i grilovanim povrćem. Kada u zalogaju probate od svega po malo dobijete savršenstvo. Meso je opet bilo mekano, sočno i slatkasto.

Za kraj dezert. Skuta (kao kotidž sir) sa medom i kremom od lisnatog testa, sladoledom od vanile, krokantom od lešnika, polenovim prahom i naravno bundevinim uljem. A da, i malina na sve to.

Poslednje jelo smo pojeli u dahu, a posle toga dobili još sladoleda i ulja, lešnika, malina…ma da smo još malo ostali verujem da bi pojeli sve u restoranu. Toliko nam se sve svidelo.

Sigurna sam da smo im bili dosta čudni sa našim aparatima i telefonima kojima smo pokušavali da uhvatimo svaki trenutak gurkajući se okolo, rad u kuhinjama ovakvih restorana dovoljno je težak i bez toga tako da svaka čast na svemu što ste pripremili za nas.

Ovaj dan nije mogao biti idealniji, osim možda da smo upoznali Janeza Bratovža lično ali nas je Tomaž ipak oduševio i bio savršen domaćin.

Posle ovog gastronomskog dragulja Slovenije došlo je vreme da se pozdravimo i krenemo kući. Kako sam imala par sati do polaska, iskoristila sam priliku da se popenjem na vrh Ljubljanskog zamka na brdu iznad grada i predivnim pogledom zaokružim ovu priču.

Dragi prijatelji iz Best Press Story-ja hvala na ovom divnom iskustvu, hvala kolegama blogerima i novinarima na druženju, našim domaćinima na gostoprimstvu i naravno Viliju što smo uživali u vožnji kroz Sloveniju.

Nadam se da se vidimo uskoro!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!